tag:blogger.com,1999:blog-9589024450675287722024-03-13T06:26:42.841+02:00Приче за децуПриче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comBlogger42125tag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-10738912410752174722010-02-05T20:42:00.036+02:002010-03-08T20:38:00.632+02:00Припремили смо за Вас - Приче за децу<span style="font-weight: bold;">Дозволите ми да вам испричам једну причу. Уосталом, треба да знате да ја много волим да причам приче зато што имам тако добре читаоце као што сте ви. Данас ћу вам причати једну причу: </span><br /><div style="text-align: center;"><span style="font-weight: bold; color: rgb(153, 51, 153);">Дрво и цвет</span><br /></div><span style="font-weight: bold;">У зору је подно стабла изникао мален Цвет. И тек што је отворио очи, угледао је Стабло. - Ти си, сигурно, велики Цвет - рече му.<br />- Не, ја нисам Цвет. Ја сам Стабло - одговори Стабло. - Каква је разлика између Стабла и Цвета? - упита Цвет. - Ми Стабла издржимо и најјаче ветрове, а ви, Цветови, прехладите се и од најблажег лахора. - То је све? - поновно упита Цвет. - Вас могу убрати и даровати. Вас се може ставити у вазу и неговати.<br />А с нама Стаблима је друкчије. Нас не могу убрати и поклонити.<br />И не могу нас ставити у вазу и неговати. Ми увек остајемо по страни. - Зар смо ми Цветови на путу?<br />- Не, углавном нисте. Али вас примете и када сте далеко од пута. Често вас и погазе. Уосталом, лако је погазити оне који воле, јер они нису заштићени. - Шта се догоди када неко погази Цвет?<br />- То се увек сазна. И због тога се може много плакати. Неки и након много времена спомињу прегажен цвет. Нас Стабла нико не може прегазити, али нас и не воле као што воле Цветове.<br />- Онда си ти - рече му Цвет - изузетак међу Стаблима, јер тебе воли један мали Цвет. </span><br /><span style="font-weight: bold;">Када је око поднева припекло сунце, Стабло је својом сеном заштитило Цветић.</span></br><br /><img style="margin: 0px auto 10px; display: block; text-align: center; width: 400px; height: 248px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiGjz7-zaU5m4KOvvSgZaDrNDhmKOR-ywsNi_tv2l_ygck-jKqNmDsG6M5P5dvr_QYxJaPrV-jOasxYdlUS_R8MCxxy4TKKlrIEH-Gf0bBwxbw8AOkSQfvSavY-LrWIlbEuktZnsAaYCsOo/s400/price-za-decu.jpg" alt="price za decu" id="BLOGGER_PHOTO_ID_5445466640953196274" border="0" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-68546465240871546552010-02-01T20:03:00.003+02:002010-02-06T10:03:56.126+02:00Мала Сирена<span style="font-weight: bold;">У дубини океана у прекрасној палати боравио је краљ свих мора. Имао је пуно кћери, али најмлађа, Мала Сирена била му је најмилија. И поред свих лепота морских дубина, Мала Сирена је одлазила на површину мора. Дивила се плаветнилу неба, сјају сунца, бојама дрвећа и била несрећна у свом свету. Мучила је чежња за животом на копну. Узалуд су је отац и сестре наговарали да одустане од те жеље говорећи јој као је суров и окрутан свет на копну.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Једне ноћи, кришом се попела на површину. Море је било бурно, а велики таласи су се обрушавали на велики једрењак који је тонуо. Привучена таласима, Мала Сирена угледа младића који се давио. Без размишљања је допливала до онесвешћеног младића и извукла га на обалу. Гледала је његово прекрасно лице и чула откуцаје његовог срца. Чаролију је прекинуо неки глас и иза стене се појавила једна лепа девојка. Сирена је, непримећена, брзо клизнула у воду.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Дани су пролазили, а Мала Сирена је стално мислила на лепог младића. Очајна, потражила је савет од зле чаробнице-морске вештице. Молила је да је ослободи сјајног репа и, како год болно то било, подари људске ноге. Чаробница је, за узврат, тражила од Мале Сирене њен прекрасан глас и дивно певање. Сирена је одмах пристала. Остала је без гласа, нема, али се претворила у прекрасну девојку. Сада је могла да живи на земљи. Њен глас и певање, морска вештица је затворила у шкољку и однела је у морске дубине.</span><br /><span style="font-weight: bold;">У краљевини је објављено да принц треба да се жени и Мала Сирена, која је у принцу препознала вољеног младића, горко је плакала исплакавши све сузе. У ноћи, на свечаности у краљевим вртовима, дуго је плесала иако је сваки корак наносио велики бол. Ујутро, пред венчање, поворка је пролазила поред младог пара. И Мала Сирена је била у поворци. Нема, застала је испред младог краљевића и он као да је за трен осетио бол који је носила у срцу. Али из немих усана нису могле да изађу речи. Малој Сирени преостало је само да потражи судбину у морским дубинама.</span><br /><span style="font-weight: bold;">У тренутку кад је дотакла морске таласе, шкољка се отворила и чаролије морске вештице је нестало. Од тада, у тамним ноћима, морнари уз шум таласа често могу да чују тужно певање Мале Сирене. </span><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 262px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgjD14FpTcW2N4VSBOIYH81siXlkLvgiQxa0OSrCjYfc99l7rbSOgVXGvyDNf3HEO-LXPrp4B-TfF13Ozan8hp467bYC3sWvi5dxlT2VmjvyV0C9esOdMra12ThtYntkXy3epclC0eWT41e/s400/malasirena.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435037083477694754" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-40655919977925646612010-01-31T20:24:00.007+02:002010-02-06T10:02:47.128+02:00Три прасета<span style="font-weight: bold;">Била једном три прасета. Два прасета су била весели другари, који су волели песму и игру. Треће им је често говорило: "Боље би било да сазидате неку кућицу у којој бисте били сигурни од љутог вука, уместо што се играте по цео дан". И оно је сазидало за себе лепу камену кућицу. Прво прасе је тада рекло: "Па добро", и направило кућицу од сламе. Али, вук је дошао и почео да дува и напослетку одувао целу кућицу. Тада је прво прасе отрчало, што је брже могло, другом брату, који је саградио кућицу од дрвета. Међутим вук је стигао за њим и опет почео да дува што је могао јаче. Одувао је, разуме се, опет целу кућицу.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Два прасета су онда отрчала кући трећег брата. "Пусти нас унутра! Вук нам је одувао кућице и сад нам је за петама", закукала су браћа. Брат их је увео у кућу, а убрзо се појавио и вук. "Пусти ме унутра", викнуо је, "иначе ћу и твоју кућицу одувати". "Покушај само! "одговорило му је прасе. И вук је дувао и дувао, али кућица није пала. Онда се попео на кров и покушао да уђе у кућу кроз димњак. Али треће прасе га је чуло и запалило велику ватру на огњишту. Вук је пропао кроз димњак право у ватру и изгорео.</span><br /><div style="text-align: center;">(Енглеска бајка)</div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 314px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhkvO1ZMpFlIRefB8G4Qfi-DKRyvIPYFr8qKwCYERBMzOw2xQD8t_BDbvuaNr7COuIWHhxVrixAy_AviHtDp3NUWAItzklR-dX5V432W21phlzPdFBYkqg-q5mABykFgFEFFnq3VD-cuoZQ/s400/tri+praseta.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435037541559723650" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-71839489140603935842010-01-31T20:22:00.006+02:002010-02-06T10:06:15.753+02:00Снежана<span style="font-weight: bold;">Била једном једна љупка девојка, по имену Снежана. Њена мати је умрла, а отац јој се по други пут ожeнио једном лепом, али сујетном женом, која је уствари била вештица.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Она је себе сматрала најлепшом женом на свету и имала је чаробно огледало, кoјe јој је увек све говорило. Једног дана запита она огледало као и обично: "Огледалце, огледалце на зиду, кажи ми ко је најлепши на свету?" Али огледало је разљути одговоривши;" Снежана је најлепша!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">Девојка је заиста била права лепотица. Маћеха је била ужасно љубоморна, па нареди једном од својих ловаца да одведе Снежану у шуму и тамо је убије. Ловац поведе Снешану, али ниjе могао да је убије и остави је тамо. Успут он закла једну свињу, извади јој срце и однесе га господарици, као доказ да је убио девојку. Тако је маћеха једно време била задовољна.</span><br /><span style="font-weight: bold;">У међувремену Снежана је лутајући кроз шуму, стигла до кућице у којој је живело седам патуљака. Човечуљци су се сажалили на њу и задржали је да живи код њих. Она им је кувала, чистила кућу и сви су били срећни. Али једног дана упита маћеха опет своје огледало: "Огледалце, огледалце на зиду, кажи ко је најлепши на свету?" Кад је чула да је Снежана најлепша, просто је побеснела. Огледало јој је такође рекло да Снежана живи у шуми, у кућици код седам патуљака. Она се преруши у стару просјакињу и напуни једну корпу јабукама. Одозго је ставила једну отровну јабуку. Упутила се кућици патуљака. Они су сви били на послу, у руднику дијаманата. Пре него што су отишли, упозорили су Снежану да не разговара са непознатима. Али стара просјакиња је изгледала тако пријатељски и дала јој је тако лепу јабуку, па је она заборавила на упозорење. Залогај отровне јабуке заглавио јој се у грлу и она паде на земљу као мртва. Кад су се патуљци увече вратили, нашли су је како лежи на земљи и поред свег труда нису успели да је поврате. Сви су плакали, а један рече: "Она је и сувише лепа да бисмо је закопали. Хајде да јој направимо стаклени сандук, тако ће мо моћи још неко време да је гледамо!" И тако су је ставили у стаклени сандук. Прекрили су га цвећем и стајали на стражи поред ње.</span><br /><span style="font-weight: bold;">У то време је кроз шуму пролазио принц. Чим је угледао лепу девојку у сандуку,одмах се заљуби у њу. Патуљци му испричаше ста се догодило и он се, тужан саже и пољуби је. Тог тренутка примети да она трепће. "Она је жива!", узвикну он и подиже је, а комад јабуке излете из грла. Истог часа она отвори очи. Принц је упита да ли би хтела да се уда за њега, а она, пресрећна одмах пристаде. Патуљци су их испратили до палате, где су се одмах венчали. Кад је маћеха то сазнала, била је толико љута да је пала на месту мртва.</span><br /><div style="text-align: center;">(Браћа Грим)<br /></div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 355px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEj9Ch1MpMO8PCJSxAe6df6Cq9KBeybZEvFotQVngGsHGpr7DKuFc2xvKMwkHiEzBdCNEegtai11ztvjL_HOqDSPHiFklfqFmtY5Rf_fvwTGsaYXs6L08pS9WwSi8WIDDcivOidbhUdmtIvo/s400/snezana+i+sedam+patuljaka.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435038385199249314" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-65986749599039307392010-01-31T20:17:00.008+02:002010-02-06T10:09:11.772+02:00Златокоса и три медведа<span style="font-weight: bold;">Била једном три медведа. Један велики медвед, један средњи и један мали медвед. Живели су у слаткој кући на крају шуме и имали један мали кревет, један средњи и један врло велики кревет; једну малу столицу, једну обичну и једну огромну столицу; један тањирић, један тањир и једну тањирчину.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Свако јутро спремали су огроман лонац каше и из њега пунили тањирић, тањир и тањирчину, док им се каша хладла, ишли би у шетњу.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Једног јутра пролазила је кроз шуму девојчица Златокоса, па је угледала кућицу и ушла у њу. Јасно је да то није била лепо васпитана девојчица, иначе не би никад ушла без позива у туђу кућу. Видела је три тањира каше и хтела да је проба. Али јој је каша из великг тањира била преслана, из средњег преслатка, а само је каша у малом тањиру била укусна. И сву ју је појела. Затим је пробала све три столице, али кад је села на малу столицу, она се сломила. Попела се уз степенице и тамо нашла три кревета. Пробала је велики и средњи кревет, а кад је легла на мали, заспала је.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Медведи су се вратили кући."Неко је јео из мог тањира!" мумлао је велики медвед. "Неко је пробао моју кашу!", мумлао је средњи медвед. "А неко је сву моју кашу појео!", пиштао је мали медвед. Онда су приметили да је неко седео на њиховим столицама, а мали медвед се развикао: "Неко је сломио моју столицу!" Пошли су да погледају има ли кога у кући и најзад су отишли и горе у спаваћу собу."Неко је спавао у мом кревету", рекао је средњи медвед. "У мом кревету је неко спавао и још увек је у њему!" цикао је мали медвед. Златокоса се у том часу пробудила и тако престрашила да је искочила право кроз прозор и одјурила.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Три медведа је никада више нису видела.</span><br /><div style="text-align: center;">(Енглеска бајка)<br /></div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 384px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiaily7xm_IP3WDP6xU7WRn5q8DSMb4omZVGgDux8mYlP8xzyfZC9xpPcub5T3i2lXr5T-S2foyuyiURBku6YyP3laVaCoJuEhkpLqHMNNKQsuXGkw3rhPGJyImOJ_zfXSgo-geQtA5Hdfp/s400/zlatokosa+i+tri+medveda.JPG" border="0" alt="price za decu - Deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435038963773563586" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-67184133586334030182010-01-31T20:11:00.009+02:002010-02-06T10:13:14.955+02:00Гавран, кукавица и сова<span style="font-weight: bold;">Играо се дечак с праћком у шуми и случајно погоди сову на дрвету. Сова, од великог бола, позва свог великог пријатеља у помоћ. «Пре свега морам да те одведем лекару», рече гавран. « Одвешћу те кукавици ».</span><br /><span style="font-weight: bold;">» Кукавица је била врло добро позната у целој шуми због своје умешности лечења, па се тако и гавран са совом нашао пред кукавичином кућом. Птичји лекар пажљиво је прегледао сову. Бол је пристизао од комада стврднутог блата под кожом сове.</span><br /><span style="font-weight: bold;">С обзиром да је сова позната у птичијем свету као рђав платиша, кукавица одмах рече колико ће износити награда за лечење.</span><br /><span style="font-weight: bold;">« Ох, свакако, природно да ћу платити », узвикивала је сова. « Само ме лечите брзо, јер ме много боли ». Кукавица се још увек устезала и није хтела да лечи сову, али се тада умеша гавран речима: « Не брини, ја сам јамац ». (То значи да ће гавран платити, ако сова не плати.)</span><br /><span style="font-weight: bold;">« Е па лепо. Наређујем сови да се лечи купкама », рече озбиљно кукавица. « Болесник мора да седи у барици топле воде и бол ће попустити, чим се блато омекша ». Тад сова и гавран одлетеше до оближње барице и сова остаде у води сат или два. Стврднуто блато се смекшало и нестало у води. Сова се одмах осетила боље и одлетела је кући.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Кад се идућег дана јавила кукавица да прегледа сову, ова је одбила да плати за лечење. « Вода ме је излечила па према томе то тебе ништа не стаје ».</span><br /><span style="font-weight: bold;">Кукавица је то и очекивала, па се одмах упутила гаврану, који је обећао да ће платити. « Ама ја ти немам ни пребијене паре », рече гавран.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Кукавица се због тога врло озбиљно наљутила и одлучила је да целу ствар изнесе пред судију. Напослетку је осуђен гавран да плати, јер је он преузео обавезу да плати, ако сова одбије. Судија је такође одредио да убудуће гавран мора да се стара о кукавичиним јајима и младунцима. Што се тиче сове, она се толико поплашила беса њеног пријатеља, да се завукла у дубоку рупу у једном дрвету и само ноћу се усуђује да провири напоље, а гавран и данас води бригу о кукавичиним јајима.</span><br /><div style="text-align: center;">(Андерсен)<br /></div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 275px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjWK-EEqdQ59mDqWfvbV8XNgdfxrJMYvb4P-5bmpsOLclNxMQ0g7xwS5HUKNhWkRJ31G3LSU1FMYja-B91dUM4I9QhEYJkhbx7BQroDgVp8e2sWXRdWLs3tqAUCcmeuFCgglFzY724My4mw/s400/gavran+kukavica+i+sova.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435040140939443778" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-68296110575790103722010-01-31T19:52:00.005+02:002010-02-06T10:15:12.112+02:00Лисица и врана<span style="font-weight: bold;">Гавран је негде украо комад сира и, с њим у кљуну, слетео на једну високу грану. Лисица, која је случајно наишла туда, одлучила је да му узме тај комад сира. Зато је рекла гаврану: "Какве дивне сјајне очи имаш, а тек како ти је прекрасан врат... Штета што тако лепа птица мора увек да ћути, јер не уме да пева".</span><br /><br /><span style="font-weight: bold;">Гавран, који је овим речима био необично поласкан, хтеде да покаже лисици да уме и да пева. Отворио је кљун и гракнуо,а сир му је испао из кљуна и пао право пред лисицу.</span><br /><br /><span style="font-weight: bold;">Лукава лија, зграбивши сир, поче слатко да се смеје:"Ха, ха, ха, ти можда имаш гласа, али памети свакако немаш".</span><br /><div style="text-align: center;">(Езоп)<br /></div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 255px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEivfiQqC-ARjdNlo_EdbwMlTVwrovySqrKXC-s1duR8EN11OaF0XY8LIynGknMLeaJssdzXnsfzWtpvIjspp5q-OaLMNT-mc8PIM_pzZMy00PUsIsRkLAWwkRjSehtheYCCkchnQDxbjPk7/s400/lisica+i+gavran.jpg" border="0" alt="Price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435040808772494370" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-87090653707053142352010-01-31T19:50:00.006+02:002010-02-06T10:18:19.282+02:00Златна јабука<span style="font-weight: bold;">Једном су богови приредили забаву на планини Олимпу. Сви су били позвани, осим богиње свађе. Њу нису звали, јер је увек изазивала невоље. Али је она чула за забаву и смислила врло лукаву освету, зато што је нису позвали. Бацила је међу госте на забави златну јабуку, на којој је писало: "Најлепшој". Одмах је настала гужва, јер је свака богиња сматрала да баш она треба да добије ту јабуку, док на крају нису остале три богиње да се и даље препиру око тога која је најлепша. Хера, врховна богиња, Афродита, богиња љубави и Атина, богиња мудрости.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Нико није могао да одлучи којој би требало да припадне јабука и међу њиховим присталицама почеше да избијају свађе. Најзад проговори Зевс, краљ богова: "Како ми не можемо да одлучимо која је најлепша, мораћемо то да препустимо неком смртнику да одлучи. Потражите напољу неког човека и нека он буде судија". Тако се догодило да су једног пастира, који се звао Парис, из поподневног дремежа тргле три прелепе жене. Дале су му златну јабуку и рекле му да је преда најлепшој. Он је зачуђено гледао, док су му богиње прилазиле, једна по једна.</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Ја сам Хера", шапну му прва. "Изабери мене и учинићу те најмоћнијм човеком на земљи".</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Ја сам Атина", тихо му рече друга. "Изабери мене, па ћу ти подарити безграничну мудрост".</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Ја сам Афродита", шапутала је трећа. "Изабери мене и најлепша жена на свету биће твоја".</span><br /><span style="font-weight: bold;">Парис даде јабуку Афродити и богиње нестадоше. Избор је био решен. После неког времена Парис је отишао у Спарту и тамо срео Јелену, жену краља Менелаја. За њега је она била најлепша жена на свету и он ју је отео и повео у Троју.</span><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 320px; height: 336px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgU3GO8bqMlBEqTEk9Yn4aV8Bq5IDaUXXGMVyhWBIsYGyMI6tMZRtvno8-ZTxq7L_paqIULjTIm2QLXYc7sI76g4yyPd1Zfu_FmYb4TkhBLyqYltn1shLPOxjpy0SpvibRPg114lv86xs6r/s400/zlatna+jabuka.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435041560469486754" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-50321339808352904322010-01-31T19:49:00.007+02:002010-02-06T12:41:05.290+02:00Љути папагај<span style="font-weight: bold;">"Погледај," рече отац кћерци, док су заједно разгледали зоолошки врт.</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Види, ово је папагај!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">Нена је гледала, разрогачивши очи, шарену птицу, која је стајала на пречки. Нешто тако лепо још никад није видела. "Само, кљун јој је крив. Зар ти се не чини да је тако, тата?" упитала је оца.</span><br /><span style="font-weight: bold;">А знате шта се онда догодило? Одједном је чула крештави глас:</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Мислиш да је то ружно , дете, а ти и немаш кљун. Све што имаш то су те страшне дуге танке ноге, ха, ха , ха!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">Немате појма како је то уплашило малу Нену... Припила се уз оца, који јој је причао да папагаји могу да говоре и да се љуте, ако им неко каже да нису лепи. Папагај је птица која може да говори и да се љути, а то Нина није знала. Њој је та птица била одвратна и она је пожелела да одмах иду кући.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Тако Нина није видела ништа од целог лепог зоолошког врта, осим великог шареног љутог папагаја.</span><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 266px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiG-irMw6iuyC0YYpJI6m3JxC8Gb52v0vXXvFlmZkksgDF-8RZiAQEpjwIdfnDGWkEhGj8VFbFxtV5VOIHeofyP9eeZSyUBhy5k6I5GKEKa_pyQniI8QTINEWtbd-xLz5rBl0Chsm1n5dAz/s400/papagaj.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435078450365202786" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-78408971198013506342010-01-31T19:40:00.005+02:002010-02-06T10:20:07.948+02:00Веверица и пчела<span style="font-weight: bold;">Нека пчела је била много жедна. Слете на поток да се напије воде. Стаде на један камен и поче : срк, срк, срк! Али,беше се много нагнула, па се оклизну и паде у воду.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Јао, јао помозите! -звала је пчелица.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Опази то једна веверица на дрвету па одломи гранчицу и пружи је пчелици:</span><br /><span style="font-weight: bold;">Хеј, пчелице, држи се! - повика веверица.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Пчелица полако, полако попе се на грнчицу и осуши крила. Затим се лепо захвали и одлете.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Други пут је неки ловац пролазио кроз шуму. Угледао је веверицу на дрвету и нанишанио пушком да је убије. Веверица се уплашила.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Али је то видела она пчела која је ту скупљала мед на једном цвету. Брзо је слетела ловцу на руку, па на нос: зуу, зуу!</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Јој! - уплаши се ловац да га пчела не уједе и баци пушку. А веверица хоп, хоп, хоп и побеже.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Тако су веверица и пчела постале пријатељице.</span><br /><div style="text-align: center;">(По народној басни)<br /></div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 299px; height: 350px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEh6HeeAn7s6W41sywM-14ab90kR-LsxlIe4N7Y9kHTM0ddKoFUR5BE0lpijmOlDjJozkEtGJyOrFDBidmBTfzxhTKCMIxW9kgjwfSYtPR4Ti_vdcmpdahpLashX-XzfvRHs456IyhOtNud8/s400/vevericaipcela.gif" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435042074029587682" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-53635219798560893862010-01-31T19:37:00.006+02:002010-02-06T10:21:41.813+02:00Три неваљала мајмуна<span style="font-weight: bold;">У некој шуми у Африци расло је необично велико дрво. Било је то заиста огромно дрво с необично дебелим гранама. Сви су га звали мајмунско дрво, јер су на његовим гранама живела три мајмуна: Флап, Флип и Флоп. Са њима су родитељи имали необично много муке, јер су сва тројица били веома неваљали. Климајући главом, њихов отац је често говорио: "Заиста су несташни момци." Међутим, њихова мајка, није могла да се не смеје њиховим несташлуцима.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Једног дана сва тројица су нестали. Кад се нису појавили ни за време оброка, сви су мајмуни постали врло забринути.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Стога се стари мајмун, њихов отац, дигао да их потражи. Угледао их је после доста тражења. Узвикнуо је од изненађења: "Гле ти њих. Ко би икад помислио да ће се попети самој жирафи на врат!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">Тада је жирафа прислонила главу на оближњу грану да би омогућила мајмунима да се лакше попну на дрво, а затим је објаснила старом мајмуну како их је нашла на купању на реци заједно са слоновима. "Замисли мајко," дрекнуо је после Флап, јер он није умео да говори тихо, "као је то било забавно. Ми смо слонове вукли за уши а они су нас прскали водом." Флип је додао: "А ја сам седео крокодилу на репу." Није изостао ни Флоп, који је почео да се хвали како је бананама хранио носорога и како су сва тројица јахала на жирафином врату. "Заиста диван дан!" кликтала су сва тројица мајмунчића. Мајка није могла да се љути на своју децу, а стари мајмун је само гунђао: "Заиста несташна деца!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">После су захвалили жирафи на доброти, добро се најели и заспали на најближој грани.</span><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;width: 360px; height: 262px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgl4Edm8kIThd6KVl-jz_J4QD8FoBcx370USFettfIPzHH2ZjkD1Jsm5kCIbbqBGnstJiLOUyXlpB4OOcklPneQ42A-LiXjs7qQXCHnNlDUtYax9EJZPQD7yqVPmK5YbEOW74ZKcA4OhpaV/s400/tri+nevaljala+majmuna.gif" border="0" alt="price za decu"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435042520453429458" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-30671125930130558072010-01-30T20:23:00.007+02:002010-02-06T10:31:49.999+02:00Лисица и гавран<span style="font-weight: bold;">Гавран је негде украо комад сира и, с њим у кљуну, слетео на једну високу грану. Лисица, која је случајно наишла туда, одлучила је да му узме тај комад сира. Зато је рекла гаврану: "Какве дивне сјајне очи имаш, а тек како ти је прекрасан врат... Штета што тако лепа птица мора увек да ћути, јер не уме да пева".</span><br /><span style="font-weight: bold;">Гавран, који је овим речима био необично поласкан, хтеде да покаже лисици да уме и да пева. Отворио је кљун и гракнуо,а сир му је испао из кљуна и пао право пред лисицу.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Лукава лија, зграбивши сир, поче слатко да се смеје:"Ха, ха, ха, ти можда имаш гласа, али памети свакако немаш".</span><br /><div style="text-align: center;">(Езоп)<br /></div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 255px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjh-bxLCs2Xu20dvNT8GADRhdIbcY3g4pCF5ozMwCD5OlbD4P1rfYxFPGGmNIvwCwNJidOQFh-3ycJKegVediVfhVhwCZyMTxrYId43q8zLYdQm2poUKKuDfzM2pAtD_jx-A8874xfrbajX/s400/lisica+i+gavran.jpg" border="0" alt="price ya decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435045140052921410" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-30210804644761444532010-01-30T20:23:00.006+02:002010-02-06T10:26:21.128+02:00Шехерзада<span style="font-weight: bold;">У једној земљи Далеког истока живео је некад један краљ, који је сваке ноћи узимао нову жену и следећег јутра наређивао да је погубе.</span><br /><span style="font-weight: bold;">После неког времена људи су постали смртно уплашени, јер је долазио ред и на њихове кћери да по једну ноћ буду краљице. Тада кћер краљевог саветника, која је била мудра као и њен отац, замоли оца: "Дозволи да постанем краљева жена и да поведем са собом своју сестру као пратиљу."</span><br /><span style="font-weight: bold;">Њен отац је био запањен овом молбом , али је знао да је његова кћере толико мудра да би могла учинити и крај том страшном краљевом понашању.</span><br /><span style="font-weight: bold;">И тако се његова кћер Шехерзада венчала са краљем. После вечере Шехерзада се обрати краљу: "желела бих да се опростим са својом сестром и последњи пут јој пожелим лаку ноћ. "Краљ се са тим сложи и дозволи њеној сестри да уђе. Кад је села она замоли Шехерзаду: "Драга сестро, испричај ми последњи пут једну од твојих прелепих прича. "Шехерзада поче да прича једну причу, а када је заврши, краљ је био тако усхићен, да је хтео да чује још једну и она му обећа да ће му следеће вечери испричати нову причу. Краљу су се њене приче толико допале да јој је поштедео живот.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Тако су провели хиљаду и једну ноћ, за које време краљ заволео Шехерзаду, а она му је подарила троје деце. Приче су престале, али краљ је није погубио. Она је остала краљица своје земље и сви су били срећни.</span><br /><div style="text-align: center;">(1001 ноћ)<br /></div><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 332px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgBsg6qf3tyTL-GD2uJRwaxnepQkJsYc4Tv5rwMD-lvhtBkO94v9s4gwaAhIARpSbAQ7fZMu_ObPQLVt28ygcWahXkNWBiSuNikF0YG7Upl50y9XJE7kGZfZGVWzCxZZ2plRU8Aftbpbb1S/s400/segerezada.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435043016068104690" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-76519262535270948132010-01-29T20:20:00.011+02:002010-02-06T17:59:52.039+02:00Магарац, во и сељак<span style="font-weight: bold;">Био једном један богати сељак који је разумео језик животиња. У једној од његових штала живели су во и магарац. Сваке вечери враћао се во после тешког рада на њиви и налазио магарца, како удобно изваљен на меком свежем сену, грицка шаргарепу.</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Ала си ти срећан" гунђао је во, "никад ти сељак не седи на леђима. Ти баш водиш лак живот, док ја морам цео дан да радим. "Тад сељак чу одговор магарца волу: "Претварај се да си болестан. Немој устати чак ни ако те ударају. Тако се можеш неколико дана одморити."</span><br /><span style="font-weight: bold;">Кад је следећег дана радник јавио газди да је во болестан сељак му рече: "Упрегни онда магарца да вуче плуг. "Два дана магарац је морао да ради посао вола и горко је жалио због свих паметних идеја. Во је опет био јако захвалан и боловао је све док му магарац једног дана не рече: "Имам лошу вест за тебе. Чуо сам сељака како говори да ће те заклати, ако се скоро не опоравиш!" Во му захвали на упозорењу и следећег јутра стајао је опет весео у штали и слатко јео. А када је, добро расположен отишао да ради, магарцу је лакнуло.</span><br /><div style="text-align: center;">(1001 ноћ)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 200px; height: 137px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEibA8SOprbNRllJ5MknDCKfwIs43CHQRX86p7OsmdVmB-lxL3Xr4V4G-616ZbWmmnYWt6VPbqZZrQ2aquRLz_iyRhkBhr8ChYDGDifVw5PsHqINIZfDunmkRrd6wW25yRjWWgyXTBMIhl5B/s400/magaracvo.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435160626235916178" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-48190523086923775262010-01-29T20:20:00.010+02:002010-02-06T12:59:49.148+02:00Принцеза на зрну грашка<span style="font-weight: bold;">Био једном један принц, који је хтео да се ожени правом принцезом. Ишао је свуда по свету и срео многе принцезе, али увек се нашло нешто, што је указивало на то да ипак нису праве принцезе. Тужан, вратио се кући.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Једне ноћи, док је напољу беснела олуја, неко је залупао на дворску капију. На улазу је стајала млада девојка, мокра као миш, сва блатњава и прљава. Али она рече да је права принцеза. "Можда је истина, а можда и није", помислила је краљица и наредила да се брзо спреми постеља за девојку.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Преко двадесет душека ставила је двадесет перина, а испод свега тога, три сува зрна грашка. Да би легла, девојка се морала лествицама попети на постељу и тако је провела ноћ.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Следећег јутра упита је краљица како је спавала. "Страшно",одговори јој девојка. "Нешто тврдо се налазило у мојој постељи и ужасно ме жуљало. Сасвим сам сломљена. Целе ноћи нисам ока склопила. "Сада је краљица била уверена да су нашли праву принцезу, јер нико други не би ни осетио три зрна грашка, скривена испод свих тих душека и перина.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Врло задовољна, краљица је саопштила сину добру вест и он запроси принцезу. Од тада су живели заједно дуго и срећно.</span><br /><div style="text-align: center;">(Андерсен)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 332px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEi7zT7AzNn8XorGw1d1nFou14hqjB10pWz_4xKlruFzBhYNlfyt1OKxbWy_fh5q1Pd0x4qNNQ9Y3Jway_MFZE6qMXCzWHqJspdUDe06yxMpbGfJnYbXYpLBt7l63v9DjkpSd-uv9jGPcGdN/s400/grasak.gif" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435083282267253586" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-10894372429307975312010-01-28T20:19:00.003+02:002010-02-06T11:44:42.522+02:00Трнова ружица<span style="font-weight: bold;">После низа година испунла се животна жеља једног краља и краљице и добили су кћер. Позвали су на крштење све, па и седам вила, које су живеле у земљи. Био је обичај да виле пожеле новорођенчету све врлине и најлепше особине. У ствари, била је још једна вила, али она је била тако стара, да су је сви заборавили. Кад је видела да није позвана, вила се наљути и оде у двор пуна срџбе. Шест вила већ је било изразило своје жеље, када се стара вила појави и викну: "Она ће се убости на вретено и умрети! "Сви су били запрепашћени, али седма вила иступи и рече: "Ја не могу ову жељу да поништим, али моја жеља је да она не умре, него да спава сто година, док не дође принц који ће је пробудити из сна!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">Краљ је хтео да спречи да се ова жеља икад оствари, па је наредио да се све преслице и вретена у земљи спале.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Принцеза је израсла у лепу, паметну и пријатну девојку. Али једног дана, пресели се двор у летњу палату. Принцеза тамо није још никад била, па оде из собе у собу да све прегледа. Најзад је стигла до једне собице у кули, а тамо је седела стара вила, прерушена у сељанку и прела. Принцеза то још никад није видела, па упита: "Шта то радите?? Могу ли да покушам?" Старица јој даде вретено, принцеза убоде прст и паде на под. Стара вила ишчезе, смејући се, али седма вила прискочи. Она однесе принцезу у њен кревет и зачара цео двор. "Све што живи међу овим зидовима нека спава, све док се принцеза не пробуди!" Истог тренутка сви су утонули у сан, тамо где су се затекли. Вила учини да дворац обрасте шибљем и трњем.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Сто година касније путовао је један принц кроз земљу. Видео је торњеве палате, који су се уздизали изнад дивље шуме, па упита коме припада тај дворац. "То је зачарани двор", рекли су му људи. "У доба наших предака био је то двор једног краља, али сад не може нико да продре кроз то трње. "Принц је хтео да покуша јер је осећао како га нешто чудно привлачи. Он пође кроз шуму и изгледало је као да се све пред њим склања у страну, али трње је задржавало све оне који су покушавали да га прате. Брзо је стигао до палате. Све је било потпуно зарасло у жбуње, а он је помислио да су стражари мртви. Међутим, кад их је дотакао, видео је да спавају. Прошао је кроз дворски врт и дворане и свуд је наилазио на људе који спавају. Коначно је стигао до собе у којој је на кревету лежала принцеза, лепа као слика. Заљуби се одмах у њу и пољуби је. Она се пробуди и рече: "Најзад си дошао. Сањала сам те. "Тог тренутка сви су се у двору пробудили. Шума и трње је ишчезло и није дуго потрајало а принц и принцеза су славили венчање.</span><br /><div style="text-align: center;"> (Перо)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 218px; height: 187px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhMXP7y8zaALJUIsOA2Wcnl0UZ7QeOX9a4W3P-fl_kjOQO1N7G6T8bDhDiXb4dEQin8ks0CL7W-s_05FA-mVibrklHHFzGNqvI3mitra4Z1q_5yPQKDTSPYRNceIymA0pbutkoL7FOGdB1P/s400/trnova_ruzica.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435063903289860930" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-2817343985750817882010-01-28T20:02:00.004+02:002010-02-06T12:12:26.184+02:00Алиса у земљи чуда<span style="font-weight: bold;"> Алиса је радо шетала по пољима и завиривала у сваки могући кутак. Тако је једном села испод дрвета. Опазила је неког чудног зеца који је гледао нервозно у сат и некуд журио.</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Куда то журите, господине?" упитала га је девојчица. Зец није одговрио, само је брзо нестао у једној рупи. Алиса је кренула за њим и ...осетила је да некуд пропада. Дуго је тако падала, све док на крају није стигла до дна. Није била повређена, па је покушала да се усправи и опазила је нека веома мала врата. "Па ја кроз њих не могу да прођем!" узвикнула је.</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Зашто су тако мала?"</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Попиј мало ове чаробне течности", рече јој неки миш, "па ћеш и сама постати мала!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">Алиса га послуша и нагло се смањи. Без муке прође кроз враташца и нађе се у прекрасном али необичном врту: биљке и печурке имале су врата и прозорчиће. Ту је некакав чудак са шеширом припремао гозбу са чајем. Био је окружен необичним друштвом. И зец је, наравно, био стигао.</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Шта то славите?" упита их Алиса. "Наш је рођендан!" одговорише они.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Онда друштво пређе у врт ружа. Једна од них је била бела и уплакана, па Алиса приђе и поче да је боји у црвено. Наиђоше силни гости, а међу њима и много карата за игру. Карте су, као војници, били пратња херц-краљице. Кад је херц-краљица опазила шта Алиса ради, страховито се наљутила и викнула својим стражарима, картама:</span><br /><span style="font-weight: bold;">"Ухватите је! Ухватите је!"</span><br /><span style="font-weight: bold;">Стража полете ка Алиси, а ова, престрашена да ће је шчепати, стаде бежати што је брже могла. За њом се диже ужасна прашина и галама.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Бежећи тако наиђе на она вратанца, прође испод њих, испи мало течности и поново постаде велика. Онда се узвера уз онај отвор и врати у подножје дрвета под којим је седела пре него је задремала. Тамо је још увек била њена мачкица, а са њом још неколико животиња које су је чудно гледале. </span><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 303px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiS7X4KdzTffCbvEtqdo0yhujBH07WCd7upK7VL0a7oUQT_HUc96vLeilOUajO0JjLfkRvQz0wSc0Uhy0gSwMbrmoJ3bhp5koaZqgc_6h8OA0BFJVxlG5rf7cD6DV8PPUG9MOELFpueapct/s400/alice.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435070972768598290" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-47885599124427298852010-01-27T20:18:00.004+02:002010-02-06T17:44:36.313+02:00Жаба и во<span style="font-weight: bold;">Из једне баре жабе су гледале како во пасе на ливади.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Пази како је велики и јак!-рече једна жаба.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Хе,то није ништа. И ја могу да се надујем па да будем велика као во</span><br /><span style="font-weight: bold;">-рече друга жаба.</span><br /><span style="font-weight: bold;">И поче да се надува.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Мало после питала је:</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Погледајте, јел`сам велика као во?</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Ниси још-рекоше жабе.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Тада жаба настави још да се надува.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-А сад,колика сам?-упита.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Већа си, али још ниси као во-рекоше.</span><br /><span style="font-weight: bold;">жаба онда запе из све снаге, наду се и пуче као балон.</span><br /><div style="text-align: center;">(По народној басни)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 335px; height: 188px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjSdsRJQbaKQn7Rx9YZ4d3rUx7GAG66uUL8PEDF7r9BX5ZKEjSoHmT3qhUzU3OqX5PjK_ZRfmYhuVzsw3Pq5aEQmaeKqGF7wuOqYeMHN2xWkxvXOT8UjoL6DXNXaRmk26gvBUzj2HfJriSS/s400/zaba.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435156670653172594" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-5649690069136812872010-01-27T20:17:00.003+02:002010-02-06T18:20:26.386+02:00Путници и медвед<span style="font-weight: bold;">Ишла једном два пријатеља кроз шуму, кад се одједном пред њима појави медвед. Један од њих попе се хитро на дрво, док његов пријатељ, који је знао да против те животиње не може ништа да учини, леже на земљу и направи се да је мртав.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Медвед приђе ближе, а човек задржа дах, док му је медвед њушкао нос и уши. Коначно, медвед одгега и кад је ишчезао сиђе човек са дрвета. "Шта ти је то шапутао медвед на уво"? хтео је да зна, а пријатељ му одговори: "Медвед ми је рекао да никад више не путујем са пријатељем који ће ме напустити кад запрети опасност!"</span><br /><div style="text-align: center;">(Езоп)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 250px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEixaQJZC30cwOvSVpNwQXt9Hmw9T4ezEvbl5dQkcBm_T1DzGSti2XlgpLFo-tLzJdu3UFw0xLyUhTg9kSZFyaSOOTS8TUxTi8n7ludEQZd7dCTihIsKlYA4s9Iwc77_dPujlq_oZ2PPG_lI/s400/putnicimedved.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435165910673459090" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-90894125925177632882010-01-26T20:16:00.003+02:002010-02-06T12:24:33.832+02:00Пепељуга<img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 275px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhyA66Q6Hnzs8HckdRnQsOtp7EfM64C7c021ghdkTuer_Spjqhx4D0IH1keS-NzohTTnhBiAVTlxJd3ow9f5LSagELpmYjnBz2025J19CIDwYZDv2a4Vy0eeC4QGsffvAFbPA9IIjUY5KV_/s400/pepeljuga.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435074240381807106" /><br /><span style="font-weight: bold;">Била једном једна љупка девојка, која је живела са својим трима ружним полусестрама. Она је морала целу кућу сама да спрема и да их служи дан и ноћ. Иако је била награђивана само псовкама, остала је верна. Спавала је у кухињи, поред ватре, носила је само дроњке. Једнога дана стигао је глас да се све девојке у земљи позивају на велики бал, који ће бити одржан у краљевом двору. Тада ће принц изабрати једну девојку себи за жену.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Сестре су биле усхићене и спремале су нове хаљине. Сатима су стајале пред огледалом, улепшавајући се и најзад су биле спремне за полазак. "Пепељуго", викнуле су јој пред полазак,"ми идемо на бал, а ти пожури да завршиш сав посао, пре него што пођеш на спавање!" И Пепељуга би радо пошла на бал, али није имала шта да обуче, а три сестре нису хтеле ништа да јој поклоне. Тако је она са сузама у очима наставила да послује по кући. "Радо бих и ја пошла на бал!", мислила је тужно. Али јој у том часу један глас рече: "Ићи ћеш дете моје." Пред њом је стајала драга старица. "Ја сам вила, твоја кума", рече она и замахну својом чаробном палицом. Одједном се пепељуга нашла одевена у предивно рухо. У коси јој је блистало драго камење, а на ногама стаклене папучице. Занемела је од изненађења. Онда њена кума донесе тикву и претвори је у величанствену кочију. Један миш и шест пацова су постали кочијаш и шест белих коња."Пођи сада!" рече она, "али немој заборавити да се мораш вратити кући пре пноћи, јер тада престаје чаролија."</span><br /><span style="font-weight: bold;">Пепељуга је уживала на балу. Принц није хтео ни са једном другом да игра, а нису је ни зле сестре препознале. Поноћ је пребрзо дошла и Пепељуга је истрчала из балске дворане. Још док је трчала низ степенице, њена дивна одећа почела је да се претвара у рите. Принц је трчао за њом. "Немој бежати! Где си?" викао је. Али је нашао само једну стаклену папучицу. Од те ноћи принц више није имао мира. Желео је по сваку цену да пронађе лепу девојку. Наредио је да све девојке у земљи пробају стаклену папучицу, надајући се да ће тако пронаћи њену власницу.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Стигли су и до ружних сестара. Али као што се могло и очекивати, њихове ноге су биле превелике, иако је једна од њих штавише одсекла палац. Нико се није сетио да пита за Пепељугу. Али принц ју је угледао, па иако је била у дроњцима и прљава, наредио је да и она проба папучицу. Папучица јој је савршено пристајала и принц, срећан што је најзад нашао своју лепотицу, одмах је запросио. Одушевљена Пепељуга пристаде и крену с њим на двор.</span><br /><div style="text-align: center;">(Грим)<br /></div>Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-48733333535175135852010-01-26T20:01:00.005+02:002010-02-06T12:06:02.352+02:00Црвенкапа<span style="font-weight: bold;">Била једном једна девојчица, љупка и мила како се само замислити може. Звали су је Црвенкапа јер је стално носила црвену капицу коју јој је исплела бака.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Црвенкапа је с родитељима живела у кућици поред велике шуме, а на другом крају, у малој кући становала је Црвенкапина бака.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Једног дана мајка је послала Црвенкапу да однесе ручак баки која је била болесна. Упозорила је да пожури и не скреће с пута. Црвенкапа се није плашила и успут је застала да набере баки мало цвећа. Није приметила да иза двета вребају два велика ока. Био је то страшни вук. Пришао је Црвенкапи и упитао:</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Шта радиш девојчице?</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Берем цвеће за болесну баку-одговорила је Црвенкапа.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Као ћеш да уђеш ако је бака болесна? Упита лукави вук.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Покуцаћу три пута-рече Црвенкапа, не слутећи ништа.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Вук је поздрави и најкраћим путем одјури до бакине куће. Када је стигао, вук је покуцао три пута и када је бака питала ко је, промењеним гласом одговорио:</span><br /><span style="font-weight: bold;">-То сам ја, Црвенкапа.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Бака је устала и отворила врата.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Вук је одмах скочио и прогутао баку. Обукао је њену спаваћицу, ставио капицу и наочаре и легао у кревет.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Тако је прерушен чекао Црвенкапу и мислио како га она сигурно неће препознати</span>.<br /><span style="font-weight: bold;">Када је Црвенкапа стигла до бакине куће и покуцала три пута, вук је, имитирајући бакин глас, позвао да уђе. Црвенкапу је изненадио бакин изглед па је упита:</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Бако, бако, зашто имаш тако дуге руке?</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Да те боље загрлим, дете моје.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Зашто су ти тако велике очи?</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Да те боље видим.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Зашто су ти тако велике уши?</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Да те боље чујем, злато моје.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Бако, бако,зашто имаш тако велике зубе?</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Да те лакше поједем -зарежао је вук и прогутао Црвенкапу.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Шумске животиње које су биле Црвенкапини пријатељи обавестиле су дрвосечу о томе шта се догодоло. Дрвосеча се одмах упутио бакиној кући и када је ушао, затекао је вука како спава. Замахнуо је секиром и из стомака изађоше бака и Црвенкапа, живе и здраве.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Тако је завршио страшни вук, а бака, Црвенкапа и дрвосеча су слатко појели ручак који је Црвенкапина мама спремила.</span><br /><div style="text-align: center;">(Перо)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 400px; height: 275px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEiShf5bX6BFOGG7f5OlN_g_GmuuyjxQFN6jlNCjKxljl_rA71p5_IdGz3iCO4KvkEN-a5aAWg9Vww1gxkqj2QlIEBgNfDs3Bcnoz6mOm28VstLXw3eijNkkO8bAs7_M-oiC-IuEs0AwcgLI/s400/crvenkapa.jpg" border="0" alt="price za decu - deca"id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435069312075255362" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-73438712688585100242010-01-25T20:15:00.003+02:002010-02-06T12:46:29.582+02:00Лесин велики пријатељ<span style="font-weight: bold;">Наша велика куја Леси има врло чудног пријатеља. Тај пријатељ је велика жаба, која има обичај да врло задовољно седи на великом листу локвања, у бари и крекеће.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Седи тако Леси на зеленој ливади, поред баре, са својим штенетом и са пуно љубави гледа жабу Креку. А знате ли зашто? Једном приликом Лесино штене, играјући се, упало је у бару. Мајка Леси је управо отишла у куповину. Штене је било још сасвим малено и није знало да плива. Праћкало се и плакало од јада, а то је чула Крека. Одмах је схватила да је штене у опасности и почела је да крекеће што је гласније могла. Скакала је тамо-амо и правила страшну галаму. Мајка Леси из далека је чула крекетање и помисли да се нешто дешава. Потрчала је према каналу као без душе и стигла у последњем тренутку да спасе своје штене. Можете мислити колико је била захвална Креки.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Ето, сад разумете како је почело то велико пријатељство између Леси и Креке. </span><br /><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center;cursor: width: 400px; height: 400px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEhuSuejqUMy-kujXM9LebxOI52_VluP0DQrkJ-8SjGFeB45ulnbuWCgGSzh5I3assmzZVgi1XgZzlquc0ttOO1UXPx6hNV2-4Q-mIAQvXcmaKgm-sPbzXpZCLPpONdwo7GJKrGBT77k84zA/s400/zaba.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435079896930237042" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-87214823449819276822010-01-25T20:14:00.003+02:002010-02-06T13:17:26.166+02:00Цареве уши<span style="font-weight: bold;">Постојао је некада један цар по имену Тројан, а имао је уши као коза. Свакога јутра, кад би га берберин бријао, цар би га питао да ли има на њему нечега чуднога. Сваки берберин би рекао да види на цару козије уши и сваког таквог берберин цар би наређивао да одмах погубе. Ускоро је у целом царству остао свега један берберин-берберин мајстор. Но, на срећу овог берберина мајстора, он се изненада истински разболи и уместо њега у двор пође његов ученик.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Уосталом, као и свим берберима, тако и њему цар постави питање да ли примећује нешто чудно на њему. Берберин је одмах одговорио да не види ништа чудно. Цару се свидео тај одговор, па је захтевао да га сваког дана брије само тај младић, а плаћао га је дванаест златника сваки пут.</span><br /><span style="font-weight: bold;">Међутим, берберин мајстор је приметио да је његов ученик узнемирен, јер је и он приметио код цара козије уши, па је жарко желео да с неким подели ту тајну. "Немој мени казивати твоје тајне," саветова га мајстор берберин,"но отиђи ван града, ископај рупу у земљи и шапни тајну у рупу."</span><br /><span style="font-weight: bold;">Дечак радосно прихвати овај савет и одмах се осећао много боље. Неколико недеља касније из рупе, у коју је ученик шапнуо своју тајну, израсте дрво, а чобани, докони, одсекоше гране за фруле. Али гле невоље, фруле су свирале само једну свирку, која је гласила: "У цара Тројана козије уши!" Ускоро и цар сазнаде за ту свирку, па посла по дечака и овај мораде да му призна. Цар поведе дечака са собом до изниклог дрвета, па сам направи фрулу од стабљике. Кад је засвирао, лепо су се чуле речи: " У цара Тројана козије уши ". Цар је тек тада схватио да је земља одала његову тајну, па је поштедео дечака, премда му никада више није дозволио да га брије. </span><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 320px; height: 210px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjPj58Z6AN8Pk5Tj9rqgV5ig53iFk5I6tzk9jjRllW4FeTak5hy3QkEVBWfkeHskvYEC6SbUI-tH9zXYYIeYPsLme1hs0b09B-pFlHAT2145ZTE07aEwvOZgr3_HkX3UqpnrgJos0JQNetL/s400/usi.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435087589108092450" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-4430160876869795162010-01-23T20:10:00.002+02:002010-02-06T18:24:04.120+02:00Јабука<span style="font-weight: bold;">На брду је расло дрво. На њему је висила румена јабука. Наишао је лопов. Попео се на дрво и кад је хтео да дохвати јабуку, грана се затресла и јабука је рекла: "Нисам ја за тебе".</span><br /><span style="font-weight: bold;">Откинула се, пала на земљу и почела да се котрља низ брдо. С пропланка су јабуку видели чобани. -Гле лепе јабуке! Настала је свађа око тога ко ју је први угледао. Сви потрчаше према њој. А јабука рече: "Нисам за вас".</span><br /><span style="font-weight: bold;">Скрене нагло и откотрља се даље. Котрљала се тако јабука, котрљала и нишла на два путника. Видели је и један и други , и помислили: «Лепе ли јабуке! Узећу је, али да не види мој сапутник»! А јабука рече: "Нисам за вас".</span><br /><span style="font-weight: bold;">Скрене и откотрља се даље преко ливаде. На ливади је спавао дечак, а девојчица је седела поред њега. Угледала је јабуку и рекла:</span><br /><span style="font-weight: bold;">«О, дивне ли јабуке! Пробудићу брата, па ћемо је заједно појести». А јабука се насмешила: "Ја сам за вас". И докотрља се девојчици у крило.</span><br /><div style="text-align: center;">(Драган Лукић)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 220px; height: 220px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEjKzVLlqJSoWbuRTZ6qieNvtf-DV3GvJfP0BhbfvVlehtNljRzKxTCw9RFMHsB-12xmE61ZHIt6DLWYTzK3fKrNJDqrDQgjOxinJIfyc9fWXaAAZ87KncsWSRKoSdHTxCaIzJAoxfUQpb3y/s400/jabuka_voce.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435166858567701490" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-958902445067528772.post-4496172356908159752010-01-23T20:09:00.003+02:002010-02-06T13:27:19.098+02:00Зец на спавању<span style="font-weight: bold;">Ниђе путник крај купусишта. Кад тамо-спава зец.</span><br /><span style="font-weight: bold;">-Е, баш сам срећан! -рече путник. -Зеца ћу ухватити и продати. Купићу после кокош. Кокош ће ми снесту јаја, излећи ће се пилићи. Кад све то продам, купићу козицу. Козица ће расти, а кад порасте велика имаће јариће. Све ћу их продати па ћу купити теле. Кад теле порасте и постане крава, продаћу је и купити ждребе. Ждребе ће порасти и постаће леп коњ. Ја ћу га појахати као прави делија. Појахати и викнути: "Ђи-и-и-и".</span><br /><span style="font-weight: bold;">Од тог се викања зец пробуди, па побеже преко поља. А путник остаде и без зеца и без коња.</span><br /><div style="text-align: center;">(Народна прича)<br /></div><br /><img style="display:block; margin:0px auto 10px; text-align:center; width: 300px; height: 300px;" src="https://blogger.googleusercontent.com/img/b/R29vZ2xl/AVvXsEgcVpaGwcTdzknrC7THrEn2bJH5-W72AaxqMxfRqnMLvOnoxwzABeipMPH8B7xcxsG42vx5Egz4U1HQiQqEqWB8tN9GM8H3oU8i-BYudl7WGo7o05YoLCtfz_jE7b0CFQ0jZjowIpaVLrbq/s400/zeka.jpg" border="0" alt=""id="BLOGGER_PHOTO_ID_5435090387049128322" />Приче за децуhttp://www.blogger.com/profile/01981630426749598779noreply@blogger.com