-Баш је добро,
-рече магарац
-увек ћу тако радити.
После неког времена магарац је опет прелазио преко реке. На леђима је носио велики нарамак сунђера. Он је помислио да опет олакша терет, па опет леже у воду. Али, кад устаде, тешком муком изађе на обалу.
(Лав Толстој)