Једно вече, док су се уморни враћали са посла кући, изгубили су у шуми децу.
Ивица и Марица нашли су се сами у мраку. Плакали су, не знајући пут. Силно уплашени, преспавали су ноћ под неким стаблом а ујутро су кренули даље.
На пропланку усред шуме наишли су на кућицу начињену од кекса и колачића. Колачи су били мамац. У кући је становала страшна вештица. Она је ухватила Ивицу и Марицу.
Вештица је гурнула Ивицу у кавез, хранећи га да се добро угоји. Намеравала је да га испече и поједе.
Марица је морала да помаже вештици. Мада је била мала, смишљала је како да спасе себе и свог брата.
Када је вештица отворила врата велике пећи да види како пламти ватра, Марица је гурне у пећ.
Вештица је сагорела, њене зле моћи је нестало.
Сестрица ослободи Ивицу из кавеза. Били су спашени. Убрзо су пронашли пут кући.
Чаробни колачићи у Маричиној кецељи претворили су се у суво злато. Била је то награда за њихову храброст.
