Со и сунђер
Магарац носио врећу соли. Кад је прелазио преко реке, оклизнуо се и пао у воду. Чим је устао и пошао осети да му је терет много лакши. -Баш је добро, -рече магарац -увек ћу тако радити. После неког времена магарац је опет прелазио преко реке. На леђима је носио велики нарамак сунђера. Он је помислио да опет олакша терет, па опет леже у воду. Али, кад устаде, тешком муком изађе на обалу. (Лав Толстој)