Сутрадан Милица је отишла у кокошињац да види да ли је бела кока снела јаје за доручак, али...
Али кока није снела обично, већ златно јаје. Јаје од чистог злата! Пресрећна, Милица је отрчала до своје маме да јој покаже јаје па су њих две заједно пошле код драгуљара да му га продају.
Од добијеног новца њих две су најзад могле да купе пуно тога што им је трбало: храну, хаљине и друге ствари. Медутим чим се обогатила, Милица је постала непријатна девојчица, па је једном чак из куће избацила дечака који јој је тражио комад хлеба.
Дан после тог ружног поступка, Милица је као и свако јутро отишла до коке да узме ново златно јаје. Али овог пута, уместо златног јајета, Милица је нашла неколико слупаних јаја.
-Клококо, клококо! -кокодакала је кока.
-Шта ти мени клококо, даћу ја теби клококо, неваљала коко!
Девојчица је узела метлу да бије кокошку. Јадна кока се грдно уплашила а ништа није разумела.
Сутрадан се поново појавио чаробњак и рекао девојчици: "Није твоја кока крива зато што не полаже златна јаја. Ти си се ружно понела па сам те ја казнио. Док опет не будеш добра, неће бити златних јаја"!
Милица се одмах покајала и сва постиђена је схватила да и кад је нама добро треба да мислимо на оне којима је тешко. Изашла је из куће да потражи дечака коме није хтела да да комад хлеба. Кад га је пронашла позвала га је на ручак.
После тога кока је наставила да полаже златна јаја а девојчица их је делила сиромашној деци из околине.
