Milorad Petrovic Seljancica
Милорад М. Петровић - писац, песник, учитељ

Лесин велики пријатељ

Наша велика куја Леси има врло чудног пријатеља. Тај пријатељ је велика жаба, која има обичај да врло задовољно седи на великом листу локвања, у бари и крекеће.
Седи тако Леси на зеленој ливади, поред баре, са својим штенетом и са пуно љубави гледа жабу Креку. А знате ли зашто? Једном приликом Лесино штене, играјући се, упало је у бару. Мајка Леси је управо отишла у куповину. Штене је било још сасвим малено и није знало да плива. Праћкало се и плакало од јада, а то је чула Крека. Одмах је схватила да је штене у опасности и почела је да крекеће што је гласније могла. Скакала је тамо-амо и правила страшну галаму. Мајка Леси из далека је чула крекетање и помисли да се нешто дешава. Потрчала је према каналу као без душе и стигла у последњем тренутку да спасе своје штене. Можете мислити колико је била захвална Креки.
Ето, сад разумете како је почело то велико пријатељство између Леси и Креке.