"Види, ово је папагај!"
Нена је гледала, разрогачивши очи, шарену птицу, која је стајала на пречки. Нешто тако лепо још никад није видела. "Само, кљун јој је крив. Зар ти се не чини да је тако, тата?" упитала је оца.
А знате шта се онда догодило? Одједном је чула крештави глас:
"Мислиш да је то ружно , дете, а ти и немаш кљун. Све што имаш то су те страшне дуге танке ноге, ха, ха , ха!"
Немате појма како је то уплашило малу Нену... Припила се уз оца, који јој је причао да папагаји могу да говоре и да се љуте, ако им неко каже да нису лепи. Папагај је птица која може да говори и да се љути, а то Нина није знала. Њој је та птица била одвратна и она је пожелела да одмах иду кући.
Тако Нина није видела ништа од целог лепог зоолошког врта, осим великог шареног љутог папагаја.
