Milorad Petrovic Seljancica
Милорад М. Петровић - писац, песник, учитељ

Лукави зец и магарац

Лисица је имала једно мало поље на коме су расле велике и укусне лубенице. Једног јутра, открила је да је неко у току ноћи украо неколико најзрелијих лубеница. Види, види, помисли лисица, тајанствени лопов је направио рупу на огради и ушао кроз њу. - Лопове један, средићу ја већ тебе! Дајем ти своју реч!
Рекавши то, лија направи лукаву замку. Узе јако уже и завеза га за врх једне гране. Од другог краја ужета направи омчу и постави је на земљу код отвора у зиду. Онај ко буде ушао кроз рупу биће ухваћен у замку и висиће наглавачке.
Задовољна што је припремила тако лукаву замку, трљала је шапе мислећи: - Сад ћемо видети ко краде моје лубенице.
Око поноћи, док је лисица спавала дубоким сном, ето ти зеца као се полако приближава зидићу у намери да уђе у поље са лубеницама. Зец се спретно провуче кроз рупу али како крочи у поље, стаде на омчу, она му се стеже око ноге и грана га повуче на горе. За тили час нашао се висећи са главом надоле, баш како је то лисица замислила. Зец је одмах схватио да је упао у замку и да се сам из ње никада неће извући.
Док се крадљивац тако копрцао, чу нечије кораке. Био је то магарац који је пролазио туда.
- Куме, Зеко, шта радиш тако наглавачке окачен? - упита га магарац. Ако обећаш да ћеш чувати моју тајну, рећи ћу ти да ме је лисица замолила да чувам њене лубенице. - А зашто си обешен главом надоле? То баш није најпријатнији положај...
- Знаш, лисица је хтела да буде сигурна да се нећу успавати, због тога сам морао да се завежем за дрво главом надоле.
- То је велика жртва. Да ли ти барем добро плаћа та матора шкртица?
- С обзиром на напор, тражио сам да ми плати један новчић за сваки сат. Али сам рекао да могу да радим само осам сати, ни минут више! Ја нисам похлепан!
- Како си ти срећан! Један новчић за сваки сат, па то је осам новчића за једну ноћ! Ја толику суму нисам зарадио никада до сада!
- Ма пусти, за мене је ово само шала. Могу, ако хоћеш теби да препустим да чуваш поље са лубеницама.
- Ако хоћу? Наравно да хоћу!
У трен ока, магарац одвеза уже и ослободи зеца. Затим се он постави у исти положај.
Тек је почело да свиће, кад ето ти лисице на пољу.
Магарац, мртав уморан и болан због незгодног положаја у којем је висио, обрадова се кад угледа лисицу, мислећи само на својих осам новчића и спремно рече:
- Добро дошла, лисице! Већ осам сати висим овако. Да ли си понела оно што ми дугујеш?
- Наравно да сам понела, хуљо једна безобразна!
Рекавши то, узе прут и поче да бије магарца.
Јао, мајко моја, како га је изударала!
Коначно, кад се уморила, одвеза јадног магаца који без дах побеже.
Док се храмљући враћао кући сав испребијан, магарац је мислио: био сам глуп што сам послушао оног ко ми је нудио лаку зараду!