Душица је напунила крчаг па се поздравила са мајком. "Здраво мамице"!
Пошла је сва радосна мислећи на то шта ће купити. На пола пута је застала да би на мостићу маштала о томе шта ће купити.
"Знам шта ћу купити"! -говорила је док је маштала.
Птичице слатка, знам шта ћу да купим!
Купићу коку па ће кока да снесе јаја, па ћу из јајета добити пилиће...
Кад је продужила пут до пијаце наишла је на чобана коме је рекла: Идем на пијацу да продам ово млеко. Онда ћу да купим коку, па ћу од коке добити пилиће, па ћу пилиће заменити за теле, па ћу теле заменити за бика, па ћу бика продати и онда ћу да купим кућу.
Душица је своју намеру испричала и чамџији који ју је пребацио на другу обалу. Чамџија се изненадио што је девојчица тако промућурена. Кад је стигла на другу обалу Душица је нашла једно магаре. И њему је све испричала: Продаћу ово млеко па ћу да купим коку, па ћу да добијем пилиће, па ћу... Стварно си ти паметна девојчица! -рекло је магаре.
Душица се толико занела својим мислима да није приметила камен на путу па се од њега спотакла и разбила крчаг са млеком.
Јадна Душица!
Ништа од њених лепих замисли! Баш се растужила, али зато је научила да не треба да машта о ономе што још нема, него да рачуна са оним што има.
