Со и сунђер

Магарац носио врећу соли. Кад је прелазио преко реке, оклизнуо се и пао у воду. Чим је устао и пошао осети да му је терет много лакши.
-Баш је добро,
-рече магарац
-увек ћу тако радити.
После неког времена магарац је опет прелазио преко реке. На леђима је носио велики нарамак сунђера. Он је помислио да опет олакша терет, па опет леже у воду. Али, кад устаде, тешком муком изађе на обалу.

(Лав Толстој)