Таман врабац хтеде да одлети да донесе још хране, кад угледа испод дрвета жућкастог лукавог лисца.
-Еј, врабче!- повика лисац. –Сад ћу да ти оборим гнездо и да поједем тебе и твоје врабчиће!
- О, лишче, молим те, немој! Ја ћу теби добавити хлеба, меса и колача, колико волиш! -рече уплашени врабац.
Лисац пристаде. Врабац му онда рече:
-Пођи за мном, сакриј се и чекај крај овог пута.
У том ниђоше путем две сељанке –мајка и ћерка. Носиле су у корпама ручак радницима. Одједном врабац паде на пут испред њих и поче да се претвара као да му је крило сломљено.
- Пази, мајко, па то је мали врабац! Он је рањен, хајде да му помогнемо! -повика девојчица.
Спустише корпе и пођоше за врабцем. За то време лисац приђе корпама и добро се наједе меса, хлеба и колача .
Сутрадан, ево опет лисца. Стао је испод врабчевог гнезда и почео да прети:
-Чуј, врабче, сад ћу да ти оборим гнездо и да поједем тебе и твоје врабче!
-Пусти ме, лишче, молим те, а ја ћу теби набавити доброг вина – рече врабац.
Лисац пристаде.
Онда врабац полете до друма куд су пролазили људи и на колима возили бурад са вином. Слете једном возачу на капу, па му кљуцну уво. Овај се наљути, потегне секиром на врабца, промаши га и расече буре. Проли се вино, а лисац дотрча и добро се напије.
Али, сутрдан, опет дође лисац испод врабчевог гнезда:
-Хеј, врабче, хоћу да се смејем. Ако не учиниш да се много смејем, готови сте ти и твоји врабчићи!
Врабац није имао куд, него поведе лисца у село код једне стаје. Ту је седела сељанка и музла краву. Врабац слете на краву и поче кљуном да је голица. Крава замахну репом па уместо врабца, удари сељанку. Сељанка се претури са столице и просу млеко. То уплаши једну мачку, она јурну да бежи. На мачку залаја пас и појури је, а то уплаши и друге животиње: полетеше кокоши, гуске загакаше, коњи зањишташе, краве замукаше. Диже се велика граја. Настаде јурњава по дворишту, а лисац се за то време смејао, смејао до миле воље.
Али, сутрадан, опет дође лисац испод врабчевог гнезда: -Чуј, врабче, хоћу сад да ме уплашиш или ћу оборити дрво и појести и тебе и врабчиће.
Врабац му рече:
-Лишче, стави мараму на очи и пођи за мном!
Полако, полако, довео је лисца до једне шуме где су били ловци са псима.
-Отвори сад очи, лишче! -повика врабац.
кад је лисац погледао, а оно љути пси јурнуше на њега. Ловци запуцаше.
Лисац се толико уплаши, да је појурио што је могао брже. Не,зна се шта је после било, али врабац га више није видео.
